Врло често се дешава да и мала промена активности код деце (желимо да прекину игру, поспреме своје играчке, оперу руке…) код њих изазива стрес. Он се често изражава у облику беса и раздражљивости који се могу усмерити према родитељима, брату, сестри… Оно што је добро јесте да су тренуци стреса, углавном, пролазни и краткотрајни. Вежбе које препоручујемо имају ефекат опуштања и елиминишу стрес и напетост. Опуштање: реците детету да затвори очи и опусти тело, дати му умирујући одговор, показати како да дубоко дише Смејање као лек: покушајте да наведете своје дете на смех, можете га голицати. Смејте се, глумите да се смејете све док се не појави прави смех. Смејањем се цело тело пуни енергијом Замишљање: реците детету да затвори очи , да дубоко и мирно дише, да замисли неко лепо место и смести се тамо и замисли себе као храброг, насмејаног, снажног…) Позитивним изјавама усмерити дете ка будућности: шта желиш, како ћеш то урадити, ко желиш да ти помогне…. Користите приче и бајке да би се помогло деци да реше неко питање, неки проблем Шта ако, измислите причу са сличним проблемом као што има дете и сместите решење у поенту приче или детету нудите да само искреира решење Пробајте да се заједно са дететом изражавате на различите начине: сликањем, измишљањем приче, оживљавање лутака, изражавањем кроз плес музику… Пре него што применимо неку од предложених вежби, важно је да будемо ту за дете, да пружимо љубав и подршку…да га разумемо….и онда можемо заједно да се опуштамо!   Педагошко психолошка служба Установе

ОДРАСЛИ СВЕТЕ Надамо се да сте успели да се организујете у новонасталој ситуацији и да успевате да функционишете у тренутку који је за све нас непознат, непредвидљив а самим тим и изван наше контроле. Зашто је важно да успемо у томе? Ако смо у улози родитеља, ваља се присетити да смо модели нашој деци …УВЕК..па и сада. Од нас уче како се понашати у различитим животним моментима…укључујући и кризне. А њих ће тек бити у њиховим животима… Ако имамо срећу, те смо и даље нечија деца…онда имамо обавезу да збринемо, умиримо наше родитеље, баке, деке, тетке… и будемо им подршка. И не само њима, већ и нашим пријатељима, рођацима, колегама, партнерима, комшијама… Наша осећања, мисли, понашања…под директним су утицајем околности у којима се налазимо. Неке од потреба није могуће задовољити у овом тренутку. Таква је, између осталих, потреба за сигурношћу. Страх, бес, љутња, туга…неке су од емоција са којима се ових дана суочавамо. Шта нам је чинити? За почетак, будимо подршка себи. Ако је тешко, потражимо подршку других. Одговорни смо за своја осећања и зато је важно да учинимо све што је потребно да се умиримо, смањимо стрес…јер ћемо само тада бити спремни да играмо наше разноврсне улоге најбоље што умемо! Подсетимо се: одговорни смо за нашу децу! Као један од видова подршке прочитајте интересантне текстове, Смиљане Грујић, ауторке програма ПОДРШКА, НЕ ПЕРФЕКЦИЈА који се у сарадњи са Фондацијом Новак Ђоковић реализује у ПУ „Наша радост“ Смедерево. https://novakdjokovicfoundation.org/sr/biti-roditelj-u-doba-korone/   https://novakdjokovicfoundation.org/sr/kako-objasniti-detetu-da-ne-moze-u-park/   Педагошко-психолошка служба Установе

Само је један период живота са толико отворених могућности, у коме човек са толико енергије, истрајности и ентузијазма овладава и развија своје капацитете од којих ће зависити његове будуће могућности, његова личност и успешност функционисања у даљем животу. Тај период је до поласка у школу. Због тога године на предшколском узрасту препознајемо као године узлета, па отуда и назив нових Основа програма. Колики и какав ће тај узлет бити, зависиће од  нас који радимо у предшколском васпитању и образовању, родитеља деце и шире локалне заједнице. Овако почињу нове Основе програма предшколског васпитања и образовања „Године узлета“  које су обавезујуће за нашу Установу од септембра 2019. У свим нашим објектима управо теку Разговори о развоју, у којима родитељи и васпитачи са стручним сарадницима осмишљавају и воде разговоре о томе шта је деци овог узраста важно и како им пружити подршку да искористе све своје потенцијале, да савладају довољно социјалних вештина и буду што спремнија деца за све што их чека у даљем животу. Све време нам је важно да се деца у тим активности добро осећају.   Ови разговори су прилика да родитељи раде на својим родитељским вештинама. Васпитачи на овај начин, граде поверење код родитеља и јачају своје професионалне компетенције. Деца су овде у великој добити што и јесте полазиште и циљ оваквих разговора. Бићете позвани од стране ваших васпитача. Добро дошли!

ДОБРОДОШЛА ДРАГА, ДЕЦО! Поласком у вртић настају велике промене у животу детета и целе породице. Одвајање од родитеља, сусрет са новим одраслим особама, нова деца, нови простор, другачија храна, другачији ритам дана…изазива читав низ псохифизичких реакција код детета…плач, промену расположења, апетита, сна и здравственог стања. Савим је очекивано да деца бурно реагују при одвајању од родитеља, зато што је у основи таквог понашања страх од напуштања, страх од тога да родитељ неће доћи по њих, да су остављени. Време прилагођавања може трајати и више недеља. ВАЖНА ЈЕ УЛОГА РОДИТЕЉА! Пре поласка детета за родитеље је важно – да дођу на први родитељски састанак у јуну и на заједничко дружење деце, родитеља и васпитача у августу, да би се упознали са васпитачима, простором и распоредом дневних активности, континуираним поласком у вртић. – да више пута дођу до вртића и бораве са дететом у дворишту – да причају детету о вртићу уз осмех истичући позитивне стране као што су дружење, игра, играчке… – да обавесте васпитаче о неким важним чињеницама о детету, значајним за боравак (навикама, здравственом стању, посебностима…) -да обаве лекарске прегледе – да испланирају слободно време неопходно за боравак у васпитној групи заједно са дететом првих дана док се дете не навикне – да се информишу о правима и обавезама родитеља и Установе (на паноу и у уговору) Када дете крене у вртић – будите чврсти и сигурни у своју одлуку да  је вртић добар избор за вас. Уколико сте колебљиви то дете осећа и бурније реагује. -будите благи, смирени и пуни стрпљења, не одуговлачите тренутак одвајања, не дајите лажна обећања. – боравите у васпитној групи у договору са васпитачем, играјте се и са другом децом, како би сте ви као особа од поверења, ваше дете увели у ново и непознато – усталите ритам довођења и одвођења детета, зато што је то вашем детету неопходно да се осећа сигурно и безбедно -ако је неопходно дете може понети од куће омиљену играчку-предмет – будите доследни и истрајни са пуно стрпљења и разумевања за бурне реакције вашег детета.   У случају да се јаве изразитије промене у понашању и реаговању детета, увек се можете обратити васпитачу, а потом и псохологу вртића.   Ваш психолог, Марина Станојевић